Duélʹ Lermontova s ​​Martynovim

Mihail Lermontov se pojavio u zraku, a Martynov - ravno u grudski protivnik. Takva glavna verzija.

Duéli - večna tema u ruskoj istoriji. Jedna od njih unesla je živahnost velikog Puškina, druga - idućeg slijedećeg k poetičkomu Olimpiju Dermontovoj.

Duélʹ Lermontova: uzroci

K duéli Lermontova i Martynova privela ssora, imevno mjesto će biti 13 srpnja u domeni Verzilinih. Poét je našao u domeni generala Verzilina. Tamo su ugodno ugostili i sjajno uživali. Lermontov model na divanu s večernjim hozâjki Émilijej Aleksandrovnoj. U drugom su koncertu igrali knez Trubeckoj. Redom razgovorali Martynov i Nadežda Petrovna Verzilina.

Mihail рьrʹevič je iskazao svoju sobesdesnicu šutlivo, kivnuo je u stražnju Martinu, a ona je otkrila ostrožnost pri publici s tihim strašnim gorčicama. U ovom trenutku Trubeckoj perestali igraju, a slova poeta otčëtlivo su prozvukali u zaleđu. Prisutstvuûŝie veselo rasmeâlisʹ.

Samolûbie Nikolaja Solomonoviča bilo je zadeto. Delo je uklopilo to, što je u zaleđu pronašlo dalju, a to je Martynov ispitvalno odredio osjećaje. Nasmeškima koji se nalaze na njegovom adresi otklonio je majora u svojim osobama. On je «ugledao» i rezolutivno je rekao, što više ne namjerava terpetirati izëvke gospoda Dermantona, hota terpeli njihovu dugu. Odnosno Mihail Юrʹevič ne vosprilâval éto vyskazyvanie vserʹëz. On se vratio u svoju sobesdesnicu i zamijenio: «Takoe byvaet. Zavrat ćemo misliti i ostati dobri prijatelji ».

Nakon što su večeras, nakon što su se prijatelji obradovali na verzalini, između njih su razgovarali o višim tonama. Poét na ovom Lermontov nije postavio složen sukob, izvinutʹ naprijed Martynovyj za svoû sravnenie. I zakončilsâ vozbuždënnyj razgovor vyzovom Mihaila Jurʹeviča na duélʹ. Pričinoj žela âvlâtelʹnyj karakter poeta i ego ostroj âzyk.

Kazalosʹ by, čto ssora brzo ugasila, no Martynov, zadytyj za živoe frazoj Lermontova, razgnevan je bilo dosta snažno. Blistavi drug Martynova, Glebov je uspio otkazati odjedinstvo. No tŝetno.

Očevidcy su se naspavali, a kad su Lermontov i Martynov stali jedan protiv drugog na rastojanju pattnadcati saženju, burja je otčajana buševala. Martynov, podozrivši barijeru i vidjevši, što je Lermontov pustio svoj pištolj i ne započeo strijelce, otvorio je emu:
- Streljaj, a ne to ubʹû!
- Ne znam uobičajeno streljati iz-za putâkov, - odgovorio je Kermantov.
- A imam ime uobičajeno, - vozil je Martynov i stao celovit.

On je tako dugo ležao u Lermontovoj, ne podimavšego pištolja, a svjedoci su ga zatvarali: «Strijelite se ili vas moji razvode!»

Дуэль Лермонтова и Мартынова.jpg Duélʹ Lermontova i Martynova. (Wikipedia.org)

«Martynov je uspeo tak meko, što je Germontov upao, - raspazivao je knez Vasilčikov, što je bio bolji od ovoga, - kako je imao svog skosa na meste, a nije napravio pokret, ni prije, ni uperëd. Pula probila svoje serdce i lagane. Burâ grohotala i skoro vylala, grom oglušitelʹno gremela i molonja osselitelʹno sverkala ».

Smert Dermantova

Po slovam knez Vasilʹčikova, Lermontov cijelo vrijeme je bio dušan, govorio je kako će strelac biti, a Martynov neće puštati. Lermontov je nastavio šutirati čak i kad su zarežali pistolete. Vasilčikov će vidjeti preko Martynova, koji će streljati i spriječiti Lermontova, što će učiniti sve što nije šutke. Vskinuv pistolet, Germontov otvernulsâ, prezritelʹno ulybnilsâ i pokaže golovoj. Martynov je pobijedio k barijeru, dugo je cijenio i proizveo svoj vlastiti užasan vystrel. Lermontov prisel, zaboravila je upal.

Последний поединок Лермонтова.jpg Poslednji poednok Kermontova. (Wikipedia.org)

Službeno je izvijestilo o smrti poeta glasilo: «15-og srpnja, oko 5 sati večeri, razrazila se užasna bura s gromom i molijem; U tom samo vrijeme između planine Mašukom i Beštau završio je lečišišij u Pâtigorskih M. Ю. Лермонтов ».

U svojim vospominacijama P. П. Vâzemskij, slov fligelʹ-adʺûtanta polkovnika Lužina, otmetil, što je Nikolaj otpustio oko toga, rekao je: «Sobake - pasčʹâ smrtʹ». Ali nakon toga, kako je velika kneginja Marija Marija Pavlovna «ustopila i otneslaš k tim riječima s gorkim ukorom», operativac, koji se nalazio u nekoj drugoj sobi u trenutku, tko je ostao nakon boljeg slušanja, oglasio se: «Gospoda, poluvrijeme je istraživalo, ono što, tko može zamijeniti nas Puškina, ubiti ».

Pohorony Lermontova sostalisʹ 17 iûlâ ( 29 iûlâ ) 1841 goda na starom pâtigorskom kladbiŝe. Provodite ga u posljednjem puštanju velikog broja ljudi: stanovnici Pjatigorke, otdyhavajući, prijatelji i bliske Lermontove, lakše poluvremeni službenici. Takvo je druženje, što je grob s telom Mihaila рьrʹeviča neslišno na svojim plehima svih ostalih polkova, u kojem je poetu prišloslo slušati.

Николай Мартынов.jpg Nikolaj Martynov. (Wikipedia.org)

Martynov doživio do šestidesâti godina. Njegov je želio, što je bilo njegovo pohotno u selu, pribavio ga je svoj otcu pod Moskvom, u udaljenom stajaćem motociklu, bez ikakvih podupirajućih znakova, kako bi se moglo utvrditi da nije moguće ubojiti Lermontovu i da će pamtiti o tome da ih istražujemo do kraja. Nije to bilo zadovoljstvo. Semejski sklep - njegovo poslednje prisustvo bilo je do teh porcija, pokazalo je povratak iz djetinjske kolonije, a ne poznaje, koga tamo pretvara. Oni razlomali sklep i, po raznim dannym, ostatke Martynova ili rasilili po usađbe, ili su sbrobili u prd.